Секое семејство добива социјален работник кој ќе ги води до извлекување од сиромаштија

Во рамки вторите две панел дискусии од регионалната конференција „Ефективна социјална заштита: поддршка на деца, семејства и заедници во борбата против сиромаштијата“ се разговараше за улогата на социјалните услуги, управувањето со случај и приходните трансфери во намалувањето на сиромаштијата.

Душан Томшиќ од Министерството за труд и социјална политика на Северна Македонија, истакна дека Западен Балкан има силна традиција на давање на услуги за социјална заштита и грижа преку центри, односно преку Центрите за социјална работа. Меѓутоа, во многу од овие земји таквите центри честопати се поделени според различните професионални одговорности и не нудат сеопфатна проценка на ранливостите на децата.

„Токму затоа со социјалната реформа МТСП воведе и управување со случај. Ова значи дека секое семејство добива социјален работник кој ќе се грижи за потребите на семејството и ќе го води нивниот случај од самиот почеток до крај“, рече Душан Томшќ

 „Без соодветни инвестиции во услугите за социјална заштита и грижа, паричните трансфери нудат само делумно решение. Со него не се опфатени скриени ранливости, како дискриминација, психо-социјални проблеми или ментално здравје, коишто можат да ги доведат семејствата во сиромаштија или материјална обесправеност“, рече Сузана Борнарова од Филозофски факултет, Универзитет „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје.

Алфонсо Лара Монтеро, од Европска социјална мрежа, истакна дека управувањето со случаи е предмет на промени и треба да се менува согласно потребите на општеството.

„Развојот на услуги како што се патронажна служба, грижа за деца и развој на предучилишно образование допринесуваат за намалување на сиромаштијата, посебно на детската сиромаштија.

Божидар Дакиќ директор на Заводот за социјални работи на Србија истакна дека секоја земја треба да работи на јакнење на капацитетите на локалните центри.

„Битно е локалните самоуправи да се вклучат во испораката на социјалните услуги бидејќи социјалните ризици се глобални, а решенијата се секогаш исклучиво локални“, рече Дакиќ.

На последната панел дискусијата за денеска, посветена на приходните трансфери и ефекти врз намалувањето на сиромаштијата беше речено дека целта на овие трансфери е да се заштитат ранливите семејства од ризиците.

„Нивна крајна цел е да обезбедат поддршка за граѓаните да почнат да заработуваат доволно за да се грижат за себе, трајно да излезат од сиромаштија и да не останат зависни од системот. Во Северна Македонија се внесени нови начини и средства кои ќе водат до намалување на сиромаштијата“, рече Јамеле Риголини, лидер на програма, Светска банка. 

Маја Геровска Митев, Филозофски факултет, Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Скопје, Северна Македонија рече дека Пристапот до правата пред реформите беше многу потежок и не водеше до намалување на сиромашријата.

„Клучната цел на ваквиот реформата е да се зголеми пристпноста со детскиот и образовниот дотаток и пристапноста до услуги. Една од целите на реформата беше поголем пристап и по покриена со социјална заштита. Проекцијата е дека околу 90 илјади деца ќе дибијат пристап од моменталните 23. 000 илјади“, рече Геровска Митев.

Конференцијата продолжува утре со нови четири панел дискусии.

Çdo familje do të ketë punonjës social i cili do t’i nxjerrë nga varfëria  

Gjatë panel diskutimeve të dyta të konferencës rajonale “Mbrojtje efektive sociale: mbështetja e fëmijëve, familjeve dhe komuniteteve në luftën kundër varfërisë”, u diskutua roli i shërbimeve sociale, menaxhimi me raste dhe transferimet e të ardhurave në uljen e varfërisë.  

Dushan Tomshiq nga Ministria e Punës dhe Politikës Sociale të Maqedonisë së Veriut theksoi se Ballkani Perëndimor ka traditë të fortë të ofrojë shërbime të mbrojtjes dhe kujdesit social përmes Qendrave, respektivisht përmes Qendrave për Punë Sociale. Megjithatë, në shumë prej këtyre vendeve qendra të tilla shpesh ndahen sipas përgjegjësive të ndryshme profesionale dhe nuk ofrojnë vlerësim gjithëpërfshirës të ndjeshmërisë së të fëmijëve.  

“Pikërisht për këtë, me reformën sociale MPPS ka vendosur edhe menaxhimin me rast. Kjo do të thotë se secila familje do të ketë punonjës social i cili do të kujdeset për nevojat e familjes dhe do të udhëheq rastin e tyre që nga fillimi deri në fund”, theksoi Dushan Tomshiq.  

“Pa investime të duhura në shërbimet për kujdes dhe mbrojtje sociale, transferet në të holla ofrojnë vetëm zgjidhje të pjesshme. Me të nuk janë përfshirë ndjeshmëritë e fshehura, si diskriminimi, problemet psiko-sociale apo shëndeti mental, që mund të sjellin familjen në varfëri apo pabarazi materiale”, theksoi Suzana Bornarova nga Fakulteti Filozofik, Universiteti “Shën Kirili dhe Metodi” në Shkup.  

Alfonso Lara Montero, nga Rrjeti evropian social theksoi se menaxhimi me raste është subjekt ndryshimi dhe duhet të ndryshohet në përputhje me nevojat e shoqërisë.  

“Zhvillimi i shërbimeve siç është shërbimi patronazh, kujdesi për fëmijët dhe zhvillimi i arsimit parashkollor kontribuojnë për uljen e varfërisë, posaçërisht të varfërisë së fëmijëve.  

Bozhidar Dakiq, drejtor i Entit për Punë Sociale të Serbisë theksoi se secili vend duhet të punojë në përforcimin e kapaciteteve të qendrave lokale.  

“Është me rëndësi që autoritetet lokale të përfshihen në ofrimin e shërbimeve sociale sepse rreziqet sociale janë globale, ndërsa zgjidhjet janë vetëm lokale”, theksoi Dakiq.  

Në panel diskutimin e fundit, kushtuar transfereve të të hyrave dhe efekteve ndaj uljen së varfërisë u theksua se qëllimi i këtyre transfereve është të mbrohen familjet e ndjeshme nga rreziqet.  

“Qëllimi i tyre final është të sigurojnë mbështetje për qytetarët që të punojnë mjaftueshëm që të kujdesen për vetveten, të dalin nga varfëria përgjithmonë dhe të mos mbeten varës të sistemit. Në Maqedoninë e Veriut janë vendosur mënyra dhe mjete të reja që çojnë në uljen e varfërisë”, theksoi Jamele Rigolini, lider i programit, Banka Botërore.

Maja Gerovska Mitev nga Fakulteti Filozofik i universitetit “Shën Kirili dhe Metodi”, Shkup – Maqedoni e Veriut, theksoi se qasja deri te të drejtat para reformave ishte shumë e rëndë dhe nuk çoi në uljen e varfërisë.  

“Qëllimi kryesor i reformës së këtilla është të rritet qasja në shtetin fëmijëore dhe arsimore dhe në shërbime. Një nga qëllimet e reformës ishte qasje dhe mbulim më i madh me mbrojtjen sociale. Projeksion është se rreth 90 mijë fëmijë do të kenë qasje nga 23 mijë aktualisht sa janë tani”, theksoi Gerovska Mitev.  

Konferenca vazhdon edhe nesër me katër panel diskutime të reja.

Овој веб сајт користи колачиња "Cookies", за да го подобри корисничкото искуство.

Доколку ги прифаќате условите притиснете “Се согласувам”. Повеќе инфо.

var prevDropDown = null; function dropDown(src) { if (prevDropDown != null) { prevDropDown.className = "mnuHidden"; } var id = src.id; var subMenuTable; var childID = id + '_submenu'; subMenuTable = document.getElementById(childID); subMenuTable.className = "mnuVisible"; prevDropDown = subMenuTable; }