Шкријељ: Направивме пресврт, воведовме социјална пензија што ја земаат над 5.000 лица, а детски додаток од 3.000 семејства претходно сега добиваат 33.000 корисници

Затекнавме систем на социјална заштита што не стигнува до оние на кои им е најпотребен, центри за социјална работа без доволно стручен кадар и долги години занемарување на најранливите и најсиромашните членови на заедницата. Ова не го кажуваме само ние, ова го потврдуваат и сите извештаи како на домашните така и на меѓународните организации. Едноставно, социјалната заштита не била приоритет, рече дополнителната заменик-министерка за труд и социјална политика Санела Шкријењ во дебатната емисијата „Еу Клик“ на ТВ21.

„Затоа се зафативме со целосна реформа на системот на социјална заштита и за овие 2,5 години визијата дека секоја индивидуа заслужува еднаква грижа, еднакви можности и е драгоцен ресурс за којшто државата треба да се грижи, ја наметнавме како приоритет во јавниот дискурс. Новиот Закон за социјална заштите беше донесен во мај 2019 година и веќе можеме да ги видиме првите резултати. Го воведовме правото на социјална пензија од 6.000 денари, за лица кои немаат 15 години стаж. Веќе имаме над 5.000 корисници на ова право. Бројките одат во нагорна линија. Ако претходно имало околу 3.000 семејства приматели на детски додаток, последната исплата е за 33.000 корисници“, укажа Шкријељ.

Непостоењето на системска грижа, како што посочи Шкријељ, резултирало со состојба да најголем број од членовите на семејствата што се опфатени со социјална заштита, се долгорочно невработени и со ниски квалификации.

„Не се работело на нивно оспособување и враќање на пазарот на труд. Тие биле едноставно заборавени и завршувале со она што се нарекува меѓугенерациски пренос на сиромаштија. Имате родители што се во системот и нивните деца продолжуваат да се во системот. Вистински излез од сиромаштија е можен само со вработување. Затоа работиме на активација, која е суштина на социјалната реформа. Со поддршка на ЕУ и Агенцијата за вработување, со центрите за социјална работа креиравме посебна програма за корисниците во нашиот систем. Се избира најработоспособното лице од семејството, му се дава психосоцијална поддршка и се упатува на обука за доквалификација или преквалификација, со цел да му се понуди соодветно работно место“, нагласи Шкријељ.

Шкријељ одговори и на прашањето зошто сѐ уште медиумите известуваат за социјални случаи.  Објаснувајќи дека само што се поставени основите на системот на социјална заштита и дека воспоствувањето на систем кој навистина нуди заштита и поддршка бара продолжување на посветената и интензивна работа, дополнителната заменик-министерка додаде:„Втор битен елемент е прашањето зошто центрите за социјална работа чекаат да се појави случај по медиумите па да реагираат. Кога велиме дека сме имале занемарен систем, тоа значи дека сме имале занемарени центри за социјална работа, со недостаток на стручен кадар, вработувани лица со несоодветен профил, со земјоделско училиште, ветеринари. Затекнавме центри за социјална работа каде нема ниту еден стручен тим. Затоа битен дел од реформата беше инвестирањето во центрите за социјална равбота, прво, преку дополнителни вработувања, второ преку отворање на канцеларии на центарот за социјална работа во секоја општина, со што центрите ќе бидат поблиску до граѓаните и ќе можат многу побрзо да ги мапираат ваквите случаи, да ги посетат и да ги внесат во системот. Постојано се вршат обуки на кадарот во центрите за социјална работа. Направиме и зголемување на нивните плати, кои беа на недостоинствено ниво“, кажа Шкријељ.

Во делот на консолидација и зголемување на износот на финансиските трансфери, Шкријељ објасни дека четиричлено семејство, ако претходно, во просек, добивало околу 3.000 денари сега би примало околу 10.600 денари.

„Треба да имаме предвид доколку во семејството има лице коешто е неспособно за работа, се пресметува дополнителен коефициент, доколку има лице со попреченост, дополнителен коефициент. Ако зборуваме за самохран родител има зголемени износи“, рече Шкријељ, додавајќи дека една од препораките на експертите вклучени во реформата е да се креира систем којшто ќе одговара на индивидуалните потреби на различните семејства и различните индивидуи во општеството.

Реформата на системот на социјална заштита во Република Северна Македонија беше изготвена во соработка со домашните граѓански организации, академската јавност, меѓународните организации, ОН агенциите, Светска банка и ЕУ делегацијата. Беше направена анализа на постоечкиот систем, компаративна анализа со слични системи во регионот и скандинавските земји и беше утврден најкомпатибилен модел за нашата земја.

Shkrijel: Kemi bërë kthesë, vendosëm pensionin social nga i cili përfitojnë mbi 5.000 persona, kurse shtesë fëmijërore dikur merrnin 3.000 familje kurse tash mbi 33.000 përfitues 

Gjetëm sistem të mbrojtjes sociale që nuk arrinte deri tek ata të cilëve më shumë u nevojitet, qendra për punë sociale pa staf të mjaftueshëm profesional dhe anashkalim shumëvjeçar të anëtarëve më të rrezikuar dhe të varfër në komunitet. Këtë nuk e themi vetëm ne, këtë e konfirmojnë edhe të gjitha raportet e organizatave si të vendit po ashtu edhe ata nga jashtë. Thjeshtë, mbrojtja sociale nuk ka qenë prioritet, theksoi zëvendësministrja plotësuese për Punë dhe Politikë Sociale, Sanela Shkrijel, në emisionin debatues “EU CLICK” të TV21. 

“Prandaj iu qasëm reformës së plotë të sistemit të mbrojtjes sociale dhe për këto 2.5 vite vizionin, se secili individ meriton kujdes dhe mundësi të barabarta është resursi më i vlefshëm për të cilin shteti duhet të kujdeset, e vendosëm si prioritet në diskurs publik. Ligji i ri për mbrojtje sociale u miratua në maj të vitit 2019 dhe tashmë mund t’i shohim rezultatet. E vendosëm të drejtën e pensionit social prej 6.000 denarëve, për personat që nuk kanë 15 vjet stazh. Tashmë kemi mbi 5.000 përfitues të kësaj të drejte. Shifrat shkojnë duke u rritur. Nëse më parë ka pasur rreth 3.000 familje përfitues të shtesës fëmijërore, pagesa e fundit është për 33.000 përfitues”, ka nënvizuar Shkrijel. 

Mospasja e kujdesit sistemor, siç nënvizoi Shkrijel, ka rezultuar me gjendjen që një numër i madh i anëtarëve të familjes, që janë përfshirë me mbrojtjen sociale, të jenë të papunë afatgjatë dhe me kualifikime të ulëta. 

“Nuk është punuar në aftësimin dhe kthimin e tyre në tregun e punës. Ata, thjeshtë, kanë qenë të harruar dhe kanë përfunduar me të quajturin transformim ndër-gjeneratash të varfërisë. Keni prindër që janë në sistem dhe fëmijët e tyre vazhdojnë të qëndrojnë në sistem. Dalje e vërtetë nga varfëria mundet vetëm me punësim. Prandaj, jemi duke punuar në aktivizim, që është thelbi i reformës sociale. Me mbështetjen e BE-së dhe Agjencisë së Punësimit, me qendrat për punë sociale krijuam program të posaçëm për përfituesit e sistemit tonë. Zgjidhet personi më i aftë për punë i familjes, i ofrohet mbështetje psikologjike dhe udhëzohet në trajnim për rikualifikim apo kualifikim shtesë, me qëllim që t’i ofrohet vend adekuat pune”, theksoi Shkrijel. 

Shkrijel i është përgjigjur edhe pyetjes përse mediat ende raportojnë për rastet sociale. Duke sqaruar se sapo janë vendosur bazat e sistemit të mbrojtjes sociale dhe se vendosja e sistemit që vërtetë ofron mbrojtje dhe mbështetje kërkon vazhdim të punës së përkushtuar dhe intensive, zëvendësministrja plotësuar ka shtuar: “Element i dytë i rëndësishëm është çështja përse qendrat për punë sociale presin që të paraqitet ndonjë rast në media e më pas të reagojnë. Kur themi se kemi një sistem të lënë pas dore, kjo do të thotë se kemi pasur qendra për punë sociale të anashkaluara, me mungesë të stafit profesional, të punësuar me profil joadekuat, me shkollë bujqësore, veterinerë. Gjetëm qendra për punë sociale ku nuk ka asnjë ekip profesional. Prandaj, pjesë e rëndësishme e reformës ishte investimi në qendrat për pune sociale, së parë përmes punësimeve shtesë, së dyti duke hapur zyra të qendrave për punë sociale në çdo komunë, me çka qendrat do jenë më afër qytetarëve dhe do të mund më lehtë t’i identifikojnë rastet e këtilla, t’i vizitojnë dhe t’i fusin në sistem. Vazhdimisht janë duke u kryer trajnime për stafin e qendrave për punë sociale. Kemi bërë edhe rritjen e pagave të tyre, të cilët ishin në nivel të ulët”, tha Shkrijel. 

Në pjesën e konsolidimit dhe rritjes së shumës të transfereve financiare, Shkrijel ka sqaruar se një familje katëranëtarëshe nëse më parë, mesatarisht, ka marrë rreth 3.000 denarë, tash merr rreth 10.600 denarë. 

“Duhet të kemi parasysh nëse në familje ka person që është i paaftë për punë, përllogaritet koeficient plotësues, nëse ka person me aftësi të kufizuara, koeficient shtesë. Nëse flasim për prind kryefamiljar ka shuma të rritura”, tha Shkrijel, duke shtuar se një nga rekomandimet e ekspertëve të përfshirë në reforma është të krijohet sistem që do t’i përgjigjet nevojave individuale të familjeve dhe individëve të ndryshëm në shoqëri. 

Reforma e sistemit të mbrojtjes sociale në Republikën e Maqedonisë së Veriut ishte përgatitur në bashkëpunim me organizatat qytetare të vendit, komunitetin akademik, organizatat ndërkombëtare, agjencitë e KB-së, Bankën Botërore dhe Delegacionin e BE-së. U bë analiza e sistemit ekzistues, analizë krahasuese me sistemet e ngjashme në rajon dhe vendet e Skandinavisë dhe u përcaktuara modeli më kompatibil për vendin tonë. 

Со еден клик до сите услуги
Uslugi.gov.mk
Кликни тука
-->
Овој веб сајт користи колачиња "Cookies", за да го подобри корисничкото искуство.

Доколку ги прифаќате условите притиснете “Се согласувам”. Повеќе инфо.

var prevDropDown = null; function dropDown(src) { if (prevDropDown != null) { prevDropDown.className = "mnuHidden"; } var id = src.id; var subMenuTable; var childID = id + '_submenu'; subMenuTable = document.getElementById(childID); subMenuTable.className = "mnuVisible"; prevDropDown = subMenuTable; }